Velika (2020)

U moru savremenih produkcija koje pokušavaju da ožive istorijske ličnosti kroz prizmu suvoparnog biografskog naturalizma, ostvarenje "Velika" istupa kao drzak, anahron i beskrajno inteligentan trijumf televizijske umetnosti. Ova satirična komična drama ne pretenduje na apsolutnu istorijsku tačnost; naprotiv, ona je ponosno definiše kao "povremeno istinitu priču", koristeći prošlost samo kao raskošnu scenografiju za seciranje univerzalnih tema moći, ljubavi i društvenog progresa. U središtu radnje nalazi se mlada, idealistična i obrazovana Katarina Velika, koja stiže na ruski dvor sa snovima o prosvećenosti, umetnosti i romansi, samo da bi se suočila sa brutalnom realnošću carstva kojim vlada njen suprug, Petar III. Njen preobražaj iz naivne autsajderke u proračunatu vladarku predstavlja samu srž ovog narativa, prožetu oštrim dijalozima koji seku poput hirurškog skalpela, ostavljajući gledaoca u stalnom procepu između smeha i užasa.

Lik koji tumači Nikolas Holt, car Petar III, postavlja standarde za modernog televizijskog antagonistu – on je istovremeno harizmatični monstrum, dete zarobljeno u telu despota i izvor nepresušnog, crnog humora. Njegova vladavina je definisana kao dekadencija bez pokrića, gde se ljudski životi troše radi trenutnog hira, a svaka intelektualna misao biva ugušena u moru votke i besmislenog nasilja. Nasuprot njemu, El Faning donosi maestralnu interpretaciju Katarine, uspevajući da prikaže krhkost žene koja gubi iluzije, ali istovremeno i rađanje ambicije koja će promeniti tok istorije. Njihova dinamika je toksična, fascinantna i duboko kompleksna, jer se ispod slojeva međusobnog prezira povremeno nazire čudna, izvitoperena vrsta privrženosti koja dodatno usložnjava ovaj feministički uspon ka tronu.

Vizuelni identitet serije je podjednako impresivan kao i njen scenario. Kostimi su raskošni, boje zasićene, a scenografija odiše baroknim sjajem koji je u direktnom kontrastu sa prljavštinom i moralnom truleži dvorskih intriga. Surovost ruskog dvora prikazana je bez ulepšavanja, ali kroz prizmu apsurda koji gledaocu dozvoljava da vari teške teme poput mizoginije, korupcije i verskog fanatizma. Ključni saveznici Katarine, poput ogorčene sluškinje Marial i pijanog, ali genijalnog generala Velementova, unose dodatnu dubinu u priču, pokazujući da svaka revolucija zahteva žrtvu, kompromis i saveze sa onima koji su na marginama društva. Odluka autora da koriste savremeni rečnik i moderni senzibilitet u istorijskom kontekstu nije samo estetski izbor, već politički čin koji naglašava da su borbe za slobodu i razum bezvremene.

Ono što "Veliku" izdvaja iz mase sličnih projekata je njena hrabrost da bude neprijatna. Ona ne štedi svoje junake, a još manje štedi publiku. Intelektualni trijumf koji Katarina priželjkuje ne dolazi kroz mirne reforme, već kroz krv, izdaju i bolan gubitak sopstvene nevinosti. Gledalac svedoči kako idealizam polako ustupa mesto pragmatizmu, dok glavna junakinja uči da se u svetu vukova može opstati samo ako se postane najveći predator. Ova serija je oda ženskoj snazi, ali ne onoj idealizovanoj, već onoj stvarnoj, koja se kuje u vatri nepravde i kali u hladnim dvoranama moći. Emocija koja ostaje nakon gledanja je mešavina divljenja i melanholije, jer shvatamo da je cena titule "Velika" često viša nego što iko može da zamisli.

Na kraju, ovaj televizijski dragulj predstavlja vrhunac moderne satire. On nas podseća da je istorija ciklična i da su ljudske slabosti – pohlepa, sujeta i strah od promene – konstante koje nijedan vek ne može da iskoreni. Katarina Velika u ovoj interpretaciji nije samo istorijska figura; ona je simbol otpora protiv učmalosti i tiranije. Njena spektakularna vladavina, prikazana kroz prizmu ironije i briljantnog humora, ostavlja dubok trag u svesti posmatrača, tjerajući ga da preispita sopstvene vrednosti i granice do kojih je spreman da ide zarad višeg cilja. "Velika" je, bez sumnje, trijumf duha nad materijom, intelekta nad sirovom silom i, pre svega, vrhunska zabava koja ne potcenjuje inteligenciju svoje publike.